Iluzije, deluzije, kompulzije…

Srce nije igračka. Srce nije skladište. Srce je segment Duše. Ne diraš srce, do Duše ni ne dopireš. I da rasporiš kožu, pustiš da srce ode, Duša uvek ostaje da pamti sve ono što je naučila. Ne igrajte se sa srcima. Ne igrajte se sa Dušama... Jer u onom trenu kada vam posinji pred očima,…

Danse de la Mort

O, kako jako tišina me guši i kad pustim krik kojim disah gromove... Atlantida je pala! Palada se ruši! Mislima ja vezah sebe u okove! I disah Tobom izmaštanim svetom, blagosiljah Nas zvezdanim sjajem. ti ćeš svojim mrakom i svojom setom iz utrobe ječati paklenim rajem. A kad plane ognjem srce žigosano, u idili patnje bez…

Danse du désir

Skupljeni sinji zidovi u glavi, mozak ječi tonovima straha, i struje larme i nemušte strave... Noć je skončala, nemirna, plaha. Ugnječena u mlinu Psiha krikom mastilja, tri tačke plešu mrtvim crnim plačem... Gde su sad TE oči od zvezda i smilja(?!) kojima me sečeš plamenim mačem. Ukopana u blatu od snova i opsena, nemirom dišem…

Osećati mislima i bivati sopstvenim impulsom

Čovek si onoliko koliko korisnog znanja imaš i umeš da osetiš mislima (bilo da su u pitanju osećaji da prepoznaš kada treba imati empatiju za pojedine ljude, a kada ne, ili naprosto ignorisati ili iskoristiti priliku koja se u tom momentu pruža). Čovek si onoliko koliko umeš da čuješ unutarnjim, Duševnim i Duhovnim ušima i dodirneš ličnim Impulsom i Logosom sve ono što te okružuje, najveći mudrac si kada ne moraš da misliš da bi znao, jer si prethodno situaciju, ljude i događao osetio na pravoj frekfenciji i svim tim reakcijama koje se u nama odvijaju.

Fuga o ruinama

I promene su ravna linija kad su očekivane, iznenađujuća ustaljenost kao kap besmisla popijena sa kamena gluposti! I za nju se takmičiš, živiš, dišeš, i možda umreš tokom snošaja od infarkta, ili crkavaš lagano, mučki, žučno, pozeleniš, požutiš i možda po prvi put ne pocrveniš od stida što si živeo život i nisi bio srećan...